Prehrambena Industrija - Srbija

Najslađi muzej na svetu - muzej čokolade

Muzej čokolade u centru Kelna godišnje poseti oko 650.000 ljudi i jedan je od 10 najposećenijih u Nemačkoj a posetioci imaju priliku da se kroz jedinstveno, slatko putovanje upoznaju sa istorijom čokolade starom više od 3.000 godina - sve do današnjih čokoladnih proizvoda i načinima njihove proizvodnje.

Čokoladno carstvo je na levoj obali Rajne 1993. godine izgradio Hans Imhof, nekadašnji direktor velikog koncerna za proizvodnju namirnica "Štolverk" (Stollwerck).

Najnovije vesti o čokoladi nisu dobre - prema poslednjim istraživanjima, svet će u sledećih nekoliko godina, zbog sve veće potražnje, ostati bez kakaa, jer jednostavno nema dovoljno plantaža kakaovca.

Još jedan od faktora koji značajno utiče na smanjene zaliha kakaa jeste i epidemija ebole u zapadnoj Africi, posebno imajući u vidu činjenicu da 70 odsto svetskih zaliha stiže upravo sa tog područja.

Delimični krivac za nestašicu kakaa su takođe bolesti i suša, kao i sami ljudi, koji osećaju sve veću glad za slatkišima, a država koja prednjači u tome je - Kina.

Šef službe za posetioce Muzeja čokolade Olaf Vortman kaže da su godišnji prihodi od proizvodnje čokolade, koju su stare civilizacije nazivale hranom bogova i crnim zlatom, zaista u padu.

"Za sada industrija još može da se snabdeva, ali sigurno je da cene čokoladnih proizvoda mogu da porastu ukoliko dođe od manjka kakaovca", upozorava on.

Ako se situacija ne popravi, a ljubitelji čokolade ne smire strasti, omiljeni slatkiš mogao bi, dakle, do 2020. godine da postane luksuzna i skupa roba, piše Dojče vele.

U kelnskom Muzeju posetioci će saznati sve što su ikada želeli da znaju o čokoladi.

"Teško je izdvojiti najzanimljiviji eksponat, jer je naša izložba velika. Deci se najviše dopada 'čokoladna fontana'. Mnogim posetiocima zanimljivo je odeljenje za proizvodnju čokolade, a nekima pak kulturno-istorijski deo sa izvornim eksponatima starim i nekoliko hiljada godina", priča Vortman.

Obilazak tri nivoa izložbenog prostora koji se prostire na 4.000 kvadratnih metara počinje pričom o kakaovcu, biljci od čijeg se ploda pravi čokolada, a koji potiče iz srednje Amerike.

Danas se najviše uzgaja oko pojasa Ekvatora i u zapadnoj Africi. Uspešan i kvalitetan uzgoj te biljke zahteva vlažnu okolinu i prosečnu temperaturu od 25 do 28 stepeni Celzijusa.

Kako bi animirali mališane, u Muzeju su odlučili da organizuju interaktivne radionice. Najmlađi posetioci na monitorima igraju igrice o kakaovcu, rešavaju osmosmerke pronalazeći pojmove u vezi s čokoladom i na testovima proveravaju svoje "čokoladno znanje".

Na prvom spratu je deo muzeja pretvoren je u staklenu baštu u kojoj rastu stabla kakaovca, kafe i banana. Tu čovek ne može dugo da se zadrži, jer su temperatura i vlažnost vazduha prilagođeni uslovima u kojima raste tropsko bilje.

Drugim spratom dominira pogon za proizvodnju čokolade - neverovatan doživljaj za prave sladokusce pred čijim očima nastaje čokolada. Prženje zrna kakaovca, mlevenje i odvajanje jezgra do ljuske, zatim mešanje sa kakaovim maslacem, mlekom i šećerom, do prelivanja čokolade u stilizovano drvo kakaovca.

"Veoma važan sastojak za proizvodnju čokolade jeste šećer, jer ljudi vole slatku čokoladu. Mleko u prahu takođe, iako se koristi samo za proizvodnju bele i mlečne čokolade, a ne i za proizvodnju čokolade za kuvanje", otkriva Vortman deo recepta "hrane bogova".

Zahvaljujući radnici koja časti posetioce čokoladom umočenom u vafle, posetioci imaju priliku da obraduju svoja nepca i na licu mesta osetite ukus tek proizvedene čokolade.

Zaposleni u Muzeju neće imati ništa protiv ako neki posetilac, pravi ljubitelj čokolade, i po nekoliko puta "zaluta" do tri metra visoke "čokoladne fontane".

Muzeje govori i o istoriji čokolade, koja je počela u starim civilizacijama u srednjoj Americi. Maje i Asteci su je koristili kao lek, priređivali su slavlja u čast boga kakaa, a služila je i kao sredstvo plaćanja.

Zanimljivo je da je sa svojih putovanja po Južnoj Americi Kristifor Kolumbo doneo na španski dvor i seme kakaovca, ali ono nije pobudilo nikakvo interesovanje. Tek nakon pohoda španskog osvajača Hernana Kortesa na Južnu Ameriku, Evropa je spoznala čari čokolade.

U jednom delu Muzeja izložene su i posude u kojima su Evropljani držali čokoladu. Njihova raskoš dokazuje da su "hranu bogova" sebi mogli da priušte samo bogataši.

Informacije o čokoladnim proizvodima, uključujući i upoznavanje nekih od najvećih imena u industriji, mogu se saznati na trećem nivou Muzeja, a tu je ispričana priča o novijoj istoriji čokolade, baziranoj na proizodnji za široku potrošnju.

Rekonstruiran je izgled starih prodavnica čokolade i čokoladnih slatkiša, sa originalnom ambalažom, plakatima, reklamama i automatima za samoposluživanje. "Ponosni smo jer nas posećuje mnoštvo ljudi, bez obzira na uzrast. Reakcije su u principu vrlo pozitivne, ali mi ipak svaku kritiku shvatamo vrlo ozbiljno. Posetioci mogu da nam se obrate ukoliko imaju predlog ili savet", navodi Vortman.

Muzej pokušava da pokrije sve oblasti - tako da je tu i tema eksploatacije dece na plantažama.

Na ulazu u Muzej nalazi se prodavnica suvenira u kojoj su razni alati, igračke, mobilni telefoni, tastature, čak i kelnska katedrala izrađeni od čokolade.